Nevidljiva reka koja je moćnija od svih reka na svetu zajedno. Znate li o čemu je reč? Odgovor je Golfska struja. Svojom snagom nosi trideset puta više vode od ukupnog zbira svih reka na planeti.
Severna račva Golfske struje protže se ka Islandu noseći toplotu najudaljenijim predelima severne hemisfere. Bilo kakva promena njene brzine i inteziteta moze direktno da naruši biodiverzitet, klimu ali i svet uopšte. Konkretan pokazatelj toga jeste činjenica da pojedine procene pokazuju da upravo ona snabdeva Skandinaviju toplotom 78.000 puta većom od količine ukupne energije koja se tamo toši.
Šta je problematično?
Mnogobrojna istraživanja ukazuju na usporavanje Golfske i dubokih struja unutar okeana koje su sa njom povezane. Podaci sakupljeni pomoću senzora postavljenih na površini i u dubini govore u prilog tome. Piter de Menokal, direktor Okenografskog instituta u Masačusetsu izrazio je veliku bojazan ukoliko je ova kako je naveo „monstruozna“ promena istinita.
Problematika koju promena Golfske struje može da donese već je viđena u prošlosti kada su zabeležene makroklimatske promene. Severna grada ove struje samo je jedan deo velikog okeanskog cirkulacionog sistema koji se naziva Severnoatlanska meridijanska obrtna struja (AMOC).
U prošlosti zaustavljanje je dovelo do smanjenja prosečne temperature u pojedinim delovima Evrope za petnaest stepeni celzijusa. Posledica toga jeste pojava arktičke klime i uslova u podnebljima gde je nije bilo, dok je severna Afrika i sever Južne Amerike bivao zahvaćen sušom. Uz ove promene evidentiran je i nizi nivo padavina.
Promene na nivou AMOC-a jesu prelomni momenat koji vodi ka lančanoj reakciji klimatskih promena globalnih razmera.
Pojava „hladne kapljice“. Svuda u svetu prosečna temperatura raste, ali to nije slučaj u jugoistočnom delu Grenlanda. Ovo može biti jasan signal da severna Golfska struja ne dopire istom snagom do severa Atlantskog okeana. Sve toplija atmosfera dovodi do hlađenja jednog dela sveta?
U 20. veku utvrđeno je da jedan deo petlje severno nosi toplu struju dok južno vraća hladnu.
Istraživanja su dovela do zaključka da zakonima fizike AMOC bi mogao da se promeni. Efekat spuštanja vode nazvan obrtanje u zavisnosti od inteziteta toplote i slanoće može da se koriguje ili sasvim zaustavi. Kasnije geohemičar Volas Broker proučavao je ovu hipotezu. Dr Broker izneo je kasnije svoju teoriju o fluktuacijama izazvanim od strane AMOC.
U prilog značaju ove struje govore i glečari koji su nekada prekrivali veći deo Severne Amerike i Evrope koji su se povukli,a zatim nakon izvesnog vremena su Gewnlad i zapadna Evropa ponovo zahladili.
Drugačije razumevanje klimatskih promena javilo se nakom posmatranja polena nataloženog na dnu evropskih jezera. Prvobitno vreovanje da se promene događaju u vremenskom rasponu od nekoliko milenijuma sada su svedene na mnogo kraći period.Danas nemamo glečare tih razmera ali imamo Grenland koji se topi.
Zaključak je da potencijalno rešenje može biti smanjenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni iznad vrednosti preindustrijskog doba, u suprotnom gašenje AMOC moglo bi dovesti do pogoršanja globalnog zagrevanja. Stvarna ozbiljnost situacije biće pokazana vremenom.