Posts in category: Vesti

Nevidljiva reka koja je moćnija od svih reka na svetu zajedno. Znate li o čemu je reč? Odgovor je Golfska struja. Svojom snagom nosi trideset puta više vode od ukupnog zbira svih reka na planeti. 

Severna račva Golfske struje protže se ka Islandu noseći toplotu najudaljenijim predelima severne hemisfere. Bilo kakva promena njene brzine i inteziteta moze direktno da naruši biodiverzitet, klimu ali i svet uopšte. Konkretan pokazatelj toga jeste činjenica da pojedine procene pokazuju da upravo ona snabdeva Skandinaviju toplotom 78.000 puta većom od količine ukupne energije koja se tamo toši. 

Šta je problematično? 

Mnogobrojna istraživanja ukazuju na usporavanje Golfske i dubokih struja unutar okeana koje su sa njom povezane. Podaci sakupljeni pomoću senzora postavljenih na površini i u dubini govore u prilog tome. Piter de Menokal, direktor Okenografskog instituta u Masačusetsu izrazio je veliku bojazan ukoliko je ova kako je naveo „monstruozna“ promena istinita. 
Problematika koju promena Golfske struje može da donese već je viđena u prošlosti kada su zabeležene makroklimatske promene. Severna grada ove struje samo je jedan deo velikog okeanskog cirkulacionog sistema koji se naziva Severnoatlanska meridijanska obrtna struja (AMOC). 
U prošlosti zaustavljanje je dovelo do smanjenja prosečne temperature u pojedinim delovima Evrope za petnaest stepeni celzijusa. Posledica toga jeste pojava arktičke klime i uslova u podnebljima gde je nije bilo, dok je severna Afrika i sever Južne Amerike bivao zahvaćen sušom. Uz ove promene evidentiran je i nizi nivo padavina. 
Promene na nivou AMOC-a jesu prelomni momenat koji vodi ka lančanoj reakciji klimatskih promena globalnih razmera. 
Pojava „hladne kapljice“. Svuda u svetu prosečna temperatura raste, ali to nije slučaj u jugoistočnom delu Grenlanda. Ovo može biti jasan signal da severna Golfska struja ne dopire istom snagom do severa Atlantskog okeana. Sve toplija atmosfera dovodi do hlađenja jednog dela sveta? 
U 20. veku utvrđeno je da jedan deo petlje severno nosi toplu struju dok južno vraća hladnu. 
Istraživanja su dovela do zaključka da zakonima fizike AMOC bi mogao da se promeni. Efekat spuštanja vode nazvan obrtanje u zavisnosti od inteziteta toplote i slanoće može da se koriguje ili sasvim zaustavi. Kasnije geohemičar Volas Broker proučavao je ovu hipotezu. Dr Broker izneo je kasnije svoju teoriju o fluktuacijama izazvanim od strane AMOC. 
U prilog značaju ove struje govore i glečari koji su nekada prekrivali veći deo Severne Amerike i Evrope koji su se povukli,a zatim nakon izvesnog vremena su Gewnlad i zapadna Evropa ponovo zahladili. 

Drugačije razumevanje klimatskih promena javilo se nakom posmatranja polena nataloženog na dnu evropskih jezera. Prvobitno vreovanje da se promene događaju u vremenskom rasponu od nekoliko milenijuma sada su svedene na mnogo kraći period.Danas nemamo glečare tih razmera ali imamo Grenland koji se topi. 
Zaključak je da potencijalno rešenje može biti smanjenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni iznad vrednosti preindustrijskog doba, u suprotnom gašenje AMOC moglo bi dovesti do pogoršanja globalnog zagrevanja. Stvarna ozbiljnost situacije biće pokazana vremenom. 

Ekološki protest održan 10. aprila u Beogradu ispred Narodne skupštine podržan od strane NVO i civilnog stanovništva ponovo stavlja u fokus životnu sredinu.
“Ekološki ustanak” izrazio je nezadovoljstvo vezano za stanje životne sredine u našoj zemlji.

Zelena Dolina podržava težnju NVO organizacija i gradjanstva da životna sredina bude i ostane jedna od glavnih tema u našoj zemlji. Upravo iz tog razloga potrebno je zajedničkim delovanjem raditi na podizanju svesti celokupnog stanovništva jer je bitan akt svakog pojedinca. Način delovanja jednog čoveka direktno utiče na stanje u čitavom društvu. Primer za to smo nedavno mogli videti viralno nakon studentskih okupljanja, ali isto tako i primer devojke koja baca smeće u Dunav. Na ulicama srećemo maske bačene na neadekvatan način čije je vreme raspada i do 150 godina. Ovo je dokaz da kao društvo moramo raditi više na postizanju sopstvenih kapaciteta da bi uticaj na donosioce odluka bio jači. Sinergijsko delovanje menja društvo na bolje.

“Lek” za ovu vrstu pandemije bahatosti prema životnoj sredini demonstriran je mnogo puta i nastavićemo sa njim. Mnogobrojne akcije čišćenja, borba za očuvanje Fruške Gore, borba za očuvanje reka trebaju biti nastavljene.
Zajedno možemo mnogo toga. Imamo jednu zemlju u kojoj živimo, imamo jedno dvorište koje moramo očuvati da bi živeli kvalitetno. Na jučerašnjem protestu svoji prisustvom smo podržali aktivizam za očuvanje prirode.
Zdrava životna sredina je imperativ u životu svakog pojedinca.

Danas je dan zaštite prirode Srbije ustanovljen je Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine kako bi se javnosti predstavio značaj očuvanja prirodne baštine. Za Dan zaštite prirode u Srbiji odabran je 11. april zato što je toga dana 1949. godine prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra, a to su vodopadi u okviru Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ na teritoriji opštine Sokobanja.

Osnovno ljudsko pravo jeste pravo na zdravlje. Ljudska populacija u svakom trenutku treba da ima dovoljno informacija vezanih za zdravlje i njegovo očuvanje ali i informacije o dostupnim uslugama da bi se vodila adekvatna briga o istom.  
Dan zdravlja obeležava se 7. aprila pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije ( SZO ).Odluka o obeležavanju dana zdravlja doneta je na 1. skupštini organizacije koja je održana 24.juna-24.jula 1948. godine u Ženevi. 

U budućnosti ovaj dan SZO koristila je za skretanje pažnje svetske javnosti na najznačajnije probleme.  
2020. godina donela nam je pandemiju COVID-19 virusa . Samim tim i  vraćanje u fokus bitnosti očuvanja zdravlja, ali i podsećanje da je životna sredina živi organizam koji u sebi skriva mnoge tajne koje će u bodućnosti dolaziti u fokus. Svetska zdravstvena kriza koja je nastupila pojavom COVID-19 virusa ponovo je približila čoveka i prirodu usporivši dosadašnji način zivota. Akcenat je ovim stavljen na gradsko stanovništvo koje u ovom periodu traži svoje prirodne oaze.  

-Ipak, nedostatak prirode u gradovima ima svoje rešenje- ZELENE KROVOVE. Ozeljenjavanje životnog prostora dostiže sve više nivoe. Primer za to je velika krovna bašta primorskog vijetnamskog grada Nha Trang koju je dizajnirao arhitekta Nha Trang. Uzivaoci ovog prostora svedoče o većem kvalitetu uživanja istog. 
Zamislite samo da ste dane karantina provodili na ovakvim krovovima, u ovakvim baštama prepunim zelenila. 

-Međutim, ovakav primer smo pronašli i u našem gradu Novom Sadu. 
Gradsko zelenilo je u okviru Evropskog projekta projektovalo i izgradilo zeleni zid i zeleni krov na školi Dr Milan Petrović. 
Ovo je primer dobre prakse sa mnogo benefita i izgledaće predivno kada ozeleni i pokaze svoj pun kapacitet. 
Dopada li vam se? Zelite li još ovakvih krovova u našem gradu? 

Beočin je već dugi niz godina crna tačka u Srbiji po pitanju kvaliteta vazduha. Da li je tačno da je rad BFC zapravo najveći krivac za ovakvo stanje vazduha?

Koliko ovo zagađenje može da utiče na kvalitet vazduha u Novom Sadu?

Da li bi trebalo da se postavi merna stanica u Futogu?

Pitanja su koja nas muče!

Grad nema ingerencije na teritoriji druge opštine, ali ima odgovornost prema svom stanovništvu i mora da podstakne Pokrajinu da što pre reaguje. Apelujemo da se ovaj problem ne gura pod tepih.

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/270343/DS-Odmah-postaviti-mernu-stanicu-za-kontrolu-vazduha-u-Futogu-naspram-beocinske-cementare.html